1910 — Из сборника "Коловращение"
O'Henry — William Sydney Porter
The roads we take — Дороги, которые мы выбираем
Twenty miles west of Tucson, the "Sunset Express" stopped at a tank to take on water. Besides the aqueous addition the engine of that famous flyer acquired some other things that were not good for it. While the fireman was lowering the feeding hose, Bob Tidball, "Shark" Dodson and a quarter—bred Creek Indian called John Big Dog climbed on the engine and showed the engineer three round orifices in pieces of ordnance that they carried. These orifices so impressed the engineer with their possibilities that he raised both hands in a gesture such as accompanies the ejaculation "Do tell!"
 
At the crisp command of Shark Dodson, who was leader of the attacking force the engineer descended to the ground and uncoupled the engine and tender. Then John Big Dog, perched upon the coal, sportively held two guns upon the engine driver and the fireman, and suggested that they run the engine fifty yards away and there await further orders. Shark Dodson and Bob Tidball, scorning to put such low—grade ore as the passengers through the mill, struck out for the rich pocket of the express car.
 
They found the messenger serene in the belief that the "Sunset Express" was taking on nothing more stimulating and dangerous than aqua pura. While Bob was knocking this idea out of his head with the butt—end of his six—shooter Shark Dodson was already dosing the express—car safe with dynamite. The safe exploded to the tune of $30,000, all gold and currency.
 
The passengers thrust their heads casually out of the windows to look for the thunder—cloud. The conductor jerked at the bell—rope, which sagged down loose and unresisting, at his tug. Shark Dodson and Bob Tidball, with their booty in a stout canvas bag, tumbled out of the express car and ran awkwardly in their high—heeled boots to the engine. The engineer, sullenly angry but wise, ran the engine, according to orders, rapidly away from the inert train. But before this was accomplished the express messenger, recovered from Bob Tidball's persuader to neutrality, jumped out of his car with a Winchester rifle and took a trick in the game.
 
Mr. John Big Dog, sitting on the coal tender, unwittingly made a wrong lead by giving an imitation of a target, and the messenger trumped him. With a ball exactly between his shoulder blades the Creek chevalier of industry rolled off to the ground, thus increasing the share of his comrades in the loot by one—sixth each. Two miles from the tank the engineer was ordered to stop. The robbers waved a defiant adieu and plunged down the steep slope into the thick woods that lined the track. Five minutes of crashing through a thicket of chaparral brought them to open woods, where three horses were tied to low—hanging branches. One was waiting for John Big Dog, who would never ride by night or day again. This animal the robbers divested of saddle and bridle and set free.
 
They mounted the other two with the bag across one pommel, and rode fast and with discretion through the forest and up a primeval, lonely gorge. Here the animal that bore Bob Tidball slipped on a mossy boulder and broke a foreleg. They shot him through the head at once and sat down to hold a council of flight. Made secure for the present by the tortuous trail they had travelled, the question of time was no longer so big. Many miles and hours lay between them and the spryest posse that could follow. Shark Dodson's horse, with trailing rope and dropped bridle, panted and cropped thankfully of the grass along the stream in the gorge.
 
Bob Tidball opened the sack, drew out double handfuls of the neat packages of currency and the one sack of gold and chuckled with the glee of a child.
 
"Say, you old double—decked pirate," he called joyfully to Dodson, "you said we could do it——you got a head for financing that knocks the horns off of anything in Arizona."
 
"What are we going to do about a hoss for you, Bob? We ain't got long to wait here. They'll be on our trail before daylight in the mornin'."
 
"Oh, I guess that cayuse of yourn'll carry double for a while," answered the sanguine Bob.
 
"We'll annex the first animal we come across. By jingoes, we made a haul, didn't we? Accordin' to the marks on this money there's $30,000——$15,000 apiece!"
 
"It's short of what I expected," said Shark Dodson, kicking softly at the packages with the toe of his boot. And then he looked pensively at the wet sides of his tired horse.
 
"Old Bolivar's mighty nigh played out," he said, slowly. "I wish that sorrel of yours hadn't got hurt."
 
"So do I," said Bob, heartily, "but it can't be helped. Bolivar's got plenty of bottom——he'll get us both far enough to get fresh mounts. Dang it, Shark, I can't help thinkin' how funny it is that an Easterner like you can come out here and give us Western fellows cards and spades in the desperado business. What part of the East was you from, anyway?"
 
"New York State," said Shark Dodson, sitting down on a boulder and chewing a twig. "I was born on a farm in Ulster County. I ran away from home when I was seventeen. It was an accident my coming West. I was walkin' along the road with my clothes in a bundle, makin' for New York City. I had an idea of goin' there and makin' lots of money. I always felt like I could do it. I came to a place one evenin' where the road forked and I didn't know which fork to take. I studied about it for half an hour, and then I took the left—hand. That night I run into the camp of a Wild West show that was travellin' among the little towns, and I went West with it. I've often wondered if I wouldn't have turned out different if I'd took the other road."
 
"Oh, I reckon you'd have ended up about the same," said Bob Tidball, cheerfully philosophical. "It ain't the roads we take; it's what's inside of us that makes us turn out the way we do."
 
Shark Dodson got up and leaned against a tree.
 
"I'd a good deal rather that sorrel of yourn hadn't hurt himself, Bob," he said again, almost pathetically.
 
"Same here," agreed Bob; "he was sure a first—rate kind of a crowbait. But Bolivar, he'll pull us through all right. Reckon we'd better be movin' on, hadn't we, Shark? I'll bag this boodle ag'in and we'll hit the trail for higher timber."
 
Bob Tidball replaced the spoil in the bag and tied the mouth of it tightly with a cord. When he looked up the most prominent object that he saw was the muzzle of Shark Dodson's .45 held upon him without a waver.
 
"Stop your funnin'," said Bob, with a grin. "We got to be hittin' the breeze."
 
"Set still," said Shark. "You ain't goin' to hit no breeze, Bob. I hate to tell you, but there ain't any chance for but one of us. Bolivar, he's plenty tired, and he can't carry double."
 
"We been pards, me and you, Shark Dodson, for three year," Bob said quietly. "We've risked our lives together time and again. I've always give you a square deal, and I thought you was a man. I've heard some queer stories about you shootin' one or two men in a peculiar way, but I never believed 'em. Now if you're just havin' a little fun with me, Shark, put your gun up, and we'll get on Bolivar and vamose. If you mean to shoot——shoot, you blackhearted son of a tarantula!"
 
Shark Dodson's face bore a deeply sorrowful look. "You don't know how bad I feel," he sighed, "about that sorrel of yourn breakin' his leg, Bob."
 
The expression on Dodson's face changed in an instant to one of cold ferocity mingled with inexorable cupidity. The soul of the man showed itself for a moment like an evil face in the window of a reputable house. Truly Bob Tidball was never to "hit the breeze" again. The deadly .45 of the false friend cracked and filled the gorge with a roar that the walls hurled back with indignant echoes. And Bolivar, unconscious accomplice, swiftly bore away the last of the holders—up of the "Sunset Express," not put to the stress of "carrying double."
 
But as "Shark" Dodson galloped away the woods seemed to fade from his view; the revolver in his right hand turned to the curved arm of a mahogany chair; his saddle was strangely upholstered, and he opened his eyes and saw his feet, not in stirrups, but resting quietly on the edge of a quartered—oak desk.
 
I am telling you that Dodson, of the firm of Dodson & Decker, Wall Street brokers, opened his eyes. Peabody, the confidential clerk, was standing by his chair, hesitating to speak. There was a confused hum of wheels below, and the sedative buzz of an electric fan.
 
"Ahem! Peabody," said Dodson, blinking. "I must have fallen asleep. I had a most remarkable dream. What is it, Peabody?"
 
"Mr. Williams, sir, of Tracy & Williams, is outside. He has come to settle his deal in X. Y. Z. The market caught him short, sir, if you remember."
 
"Yes, I remember. What is X. Y. Z. quoted at to—day, Peabody?"
 
"One eighty—five, sir." "Then that's his price."
 
"Excuse me," said Peabody, rather nervously "for speaking of it, but I've been talking to Williams. He's an old friend of yours, Mr. Dodson, and you practically have a corner in X. Y. Z. I thought you might——that is, I thought you might not remember that he sold you the stock at 98. If he settles at the market price it will take every cent he has in the world and his home too to deliver the shares."
 
The expression on Dodson's face changed in an instant to one of cold ferocity mingled with inexorable cupidity. The soul of the man showed itself for a moment like an evil face in the window of a reputable house.
 
"He will settle at one eighty—five," said Dodson. "Bolivar cannot carry double."  

 
В двадцати милях к западу от Таксона "Вечерний экспресс" остановился у водокачки набрать воды. Кроме воды, паровоз этого знаменитого экспресса захватил и еще кое-что, не столь для него ролезное. В то время как кочегар отцеплял шланг, Боб Тидбол, "Акула" Додсон и индеец—метис из племени криков, по прозвищу Джон Большая Собака, влезли на паровоз и показали машинисту три круглых отверстия своих карманных артиллерийских орудий. Это произвело на машиниста такое сильное впечатление, что он мгновенно вскинул обе руки вверх, как это делают при восклицании: "Да что вы! Быть не может!"
 
По короткой команде Акулы Додсона, который был начальником атакующего отряда, машинист сошел на рельсы и отцепил паровоз и тендер. После этого Джон Большая Собака, забравшись на кучу угля, шутки ради направил на машиниста и кочегара два револьвера и предложил им отвести паровоз на пятьдесят ярдов от состава и ожидать дальнейших распоряжений. Акула Додсон и Боб Тидбол не стали пропускать сквозь грохот такую бедную золотом породу, как пасссажиры, а направились прямиком к богатым россыпям почтового вагона.
 
Проводника они застали врасплох — он был в полной уверенности, что "Вечерний экспресс" не набирает ничего вреднее и опаснее чистой воды. Пока Боб Тидбол выбивал это пагубное заблуждение из его головы ручкой шестизарядного кольта, Акула Додсон, не теряя времени, закладывал динамитный патрон под сейф почтового вагона. Сейф взорвался, дав тридцать тысяч долларов чистой прибыли золотом и кредитками. Пассажиры то там, то здесь высовывались из окон поглядеть, где это гремит гром. Старший кондуктор дернул за веревку от звонка, но она, безжизненно повиснув, не оказала никакого сопротивления.
 
Акула Додсон и Боб Тидбол, побросав добычу в крепкий брезентовый мешок, спрыгнули наземь и, спотыкаясь на высоких каблуках, побежали к паровозу. Машинист, угрюмо, но благоразумно повинуясь их команде, погнал паровоз прочь от неподвижного состава. Но еще до этого проводник почтового вагона, очнувшись от гипноза, выскочил на насыпь с винчестером в руках и принял активное участие в игре. Джон Большая Собака, сидевший на тендере с углем, сделал неверный ход, подставив себя под выстрел, и проводник прихлопнул его козырным тузом.
 
Рыцарь большой дороги скатился наземь с пулей между лопаток, и таким образом доля добычи каждого из его партнеров увеличилась на одну шестую. В двух милях от водокачки машинисту было приказано остановиться. Бандиты вызывающе помахали ему на прощанье ручкой и, скатившись вниз по крутому откосу, исчезли в густых зарослях, окаймлявших путь. Через пять минут, с треском проломившись сквозь кусты чаппараля, они очутились на поляне, где к нижним ветвям деревьев были привязаны три лошади. Одна из них дожидалась Джона Большой Собака, которому уже не суждено было ездить на ней ни днем, ни ночью.
 
Сняв с этой лошади седло и уздечку, бандиты отпустили ее на волю. На остальных двух они сели сами, взвалив мешок на луку седла, и поскакали быстро, но озираясь по сторонам, сначала через лес, затем по дикому, пустынному ущелью. Здесь лошадь Боба Тидбола поскользнулась на мшистом валуне и сломала переднюю ногу. Бандиты тут же пристрелили ее и уселись держать совет. Проделав такой длинный и извилистый путь, они пока были в безопасности — время еще терпело.
 
Много миль и часов отделяло из от самой быстрой погони. Лошадь Акулы Додсона, волоча уздечку по земле и поводя боками, благодарно щипала траву на берегу ручья. Боб Тидбол развязал мешок и, смеясь, как ребенок, выгреб из него аккуратно заклеенные пачки новеньких кредиток и единственный мешочек с золотом.
 
— Послушай—ка, старый разбойник, — весело обратился он к Додсону, — а ведь ты оказался прав, дело-то выгорело. Ну и голова у тебя, прямо министр финансов. Кому угодно в Аризоне можешь дать сто очков вперед. — Как же нам быть с лошадью, Боб? Засиживаться здесь нельзя. Они еще до рассвета пустятся за нами в погоню.
 
— Ну, твой Боливар выдержит пока что и двоих, — ответил жизнерадостный Боб. — Заберем первую же лошадь, какая нам подвернется. Черт возьми, хорош улов, а? Тут тридцать тысяч, если верить тому, что на бумажках напечатано, — по пятнадцати тысяч на брата.
 
— Я думал будет больше, — сказал Акула Додсон, слегка подталкивая пачки с деньгами носком сапога. И он окинул задумчивым взглядом мокрые бока своего заморенного коня. — Старик Боливар почти выдохся, — сказал он с расстановкой. — Жалко, что твоя гнедая сломала ногу.
 
— Еще бы не жалко, — простодушно ответил Боб, — да ведь с этим ничего не поделаешь. Боливар у тебя двужильный — он нас довезет, куда надо, а там мы сменим лошадей. А ведь, прах побери, смешно, что ты с Востока, чужак здесь, а мы на Западе, у себя дома, и все-таки в подметки тебе не годимся. Из какого ты штата?
 
— Из штата Нью—Йорк, — ответил Акула Додсон, садясь на валун и пожевывая веточку. — Я родился на ферме в округе Олстер. Семнадцати лет я убежал из дому. И на Запад-то я попал случайно. Шел я по дороге с узелком в руках, хотел попасть в Нью—Йорк. Думал, попаду туда и начну деньги загребать. Мне всегда казалось, что я для этого и родился. Дошел я до перекрестка и не знаю, куда мне идти. С полчаса я раздумывал, как мне быть, потом повернул налево. К вечеру я нагнал циркачей—ковбоев и с ними двинулся на Запад. Я часто думаю, что было бы со мной, если бы я выбрал другую дорогу.
 
— По--моему, было бы то же самое, — философски ответил Боб Тидбол. — Дело не в дороге, которую мы выбираем; то, что внутри нас, заставляет нас выбирать дорогу.
 
Акула Додсон встал и прислонился к дереву
 
— Очень мне жалко, что твоя гнедая сломала ногу, Боб, — повторил он с чувством
— И мне тоже, — согласился Боб, — хорошая была лошадка. Ну, да Боливар нас вывезет. Пожалуй, нам пора и двигаться, Акула. Сейчас я все это уложу обратно, и в путь; рыба ищет где глубже, а человек где лучше.
 
Боб Тидбол уложил добычу в мешок и крепко завязал его веревкой. Подняв глаза, он увидел дуло сорокапятикалиберного кольта, из которого целился в него бестрепетной рукой Акула Додсон
 
— Брось ты эти шуточки, — ухмыляясь, сказал Боб. — Пора двигаться
— Сиди, как сидишь! — сказал Акула. — Ты отсюда не двинешься Боб. Мне очень неприятно это говорить, но место есть только для одного. Боливар выдохся, и двоих ему не снести.
— Мы с тобой были товарищами целых три года, Акула Додсон, — спокойно ответил Боб. — Не один раз мы вместе с тобой рисковали жизнью. Я всегда был с тобою честен, думал, что ты человек. Слышал я о тебе кое-что неладное, будто бы ты убил двоих ни за что ни про что, да не поверил. Если ты пошутил, Акула, убери кольт и бежим скорее. А если хочешь стрелять — стреляй, черная душа, стреляй, тарантул!
 
Лицо Акулы Додсона выразило глубокую печаль
 
— Ты не поверишь, Боб, — вздохнул он, — как мне жаль, что твоя гнедая сломала ногу
 
И его лицо мгновенно изменилось — теперь оно выражало холодную жестокость и неумолимую алчность. Душа этого человека проглянула на минуту, как выглядывает иногда лицо злодея из окна почтенного буржуазного дома. В самом деле, Бобу не суждено было двинуться с места. Раздался выстрел вероломного друга, и негодующим эхим ответили ем у каменные стены ущелья.
 
А невольный сообщник злодея — Боливар — быстро унес прочь последнего из шайки, ограбившей "Вечерний экспресс", — коню не пришлось нести двойной груз. Но когда Акула Додсон скакал по лесу, деревья перед ним словно застлало туманом, револьвер в правой руке стал изогнутой ручкой дубового кресла, обивка седла была какая-то странная, и, открыв глаза, он увидел, что ноги его упираются не в стремена, а в письменный стол мореного дуба.
 
Так вот я и говорю, что Додсон, глава маклерской конторы Додсон и Деккер, Уолл—стрит, открыл глаза. Рядом с креслом стоял доверенный клерк Пибоди, не решаясь заговорить. Под окном глухо грохотали колеса, усыпительно жужжал электрический вентилятор.
 
— Кхм! Пибоди, — моргая, сказал Додсон. — Я, кажется, уснул. Видел любопытнейший сон. В чем дело, Пибоди?
— Мистер Уильямс от "Треси и Уильямс" ждет вас, сэр. Он пришел рассчитаться за Икс, Игрек, Зет. Он попался с ними, сэр, если припомните
— Да, помню. А какая на них расценка сегодня?
— Один восемьдесят пять, сэр
— Ну вот и рассчитайтесь с ним по этой цене
— Простите, сэр, — сказал Пибоди, волнуясь, — я говорил с Уильямсом. Он ваш старый друг, мистер Додсон, а ведь вы скупили все Икс, Игрек, Зет. Мне кажется, вы могли бы, то есть... Может быть, вы не помните, что он продал их вам по девяносто восемь. Если он будет рассчитываться по теперешней цене, он должен будет лишиться всего капитала и продать свой дом.
 
Лицо Додсона мгновенно изменилось — теперь оно выражало холодную жестокость и неумолимую алчность. Душа этого человека проглянула на минуту, как выглядывает иногда лицо злодея из окна почтенного буржуазного дома
 
— Пусть платит один восемдесят пять, — сказал Додсон. — Боливару не снести двоих
———————————————————————
Перевод Н. Дарузес

O'Henry — William Sydney Porter

www.pseudology.org